najvažniji post u svetu bloga.

sledi jedna od najružnijih grešaka koja se neretko može čuti, čak i od finih ljudi. koncentracija sada>>

jer = zato što
je l' = je li = jeste li

+ lekcija iz pravopisa: je_l' (ne jel)

ej! sa jer se ne pita.
je l' nije veznik uzročnih rečenica.
obrnuto je.

nadam se da prvi put čujete ovu glupost, mene sramota da ispravljam ljude s kojima komuniciram kad kažu "jer ideš...?" :x


edit: rečca li.
anonimni čitalac bloga kaže da se jel piše upravo ovako, a pošto se to ne podudara sa današnjom lekcijom, dodaću još par redova.
oko pisanja te/tih reči nisu se svi jezičari složili. otprilike, u svakoj knjizi pravopisa ili gramatike iz moje police stoji drugačije pravilo, koliko se sećam. ali ono što je sigurno je da je l' ne može ni po kom osnovu biti nepravilno.

rečca "ne".

ne je rečca.
rečce su posebna vrsta reči i upotrebljavaju se za označavanje ličnog stava govornog lica prema sadržaju rečenice.
rečce se dele na podvrste.
jednu od njih čine rečce za potvrđivanje i odricanje: da i ne.

ako u pravopisu postoji najtrivijalnija stvar, to je pravilno pisanje rečce ne. neznanje nastaje samo kao posledica predrasude da je ta rečca ne ono nešto zajebano i glupo.

ne se pishe odvojeno od glagola,
a sastavljeno sa pridevima, imenicama i prilozima.

i još izuzeci: nisam, neću, nemoj, nemam. dakle, glagoli, a srasli s rečcom ne.

e, a ako ne znaš šta je pridev, a šta prilog i šta su glagolske imenice onda je ovo sve uzalud i možeš da se pomiriš sa time da si prosta seljačina. primere me mrzi da tražim.

radi&zbog

radi – namera, svrha, cilj
zbog (usled) – uzrok
radi toga što – ne postoji

• radi čega posećuješ moj blog? radi obnavljanja gradiva i učenja ponečeg novog.
  
• zbog čega ga posećuješ? zbog toga što nemaš pojma maternji jezik i sramota te je zbog toga.

• zbog čega živiš? zbog toga što si rođen.
• radi čega živiš? radi fajta.

nepravilne upotrebe:

• Dobivate li Erekciju gledajući Muškarce i Jesam li radi toga Homo Sapiens?!!?!?! (forum.hr)

• Ne kajem se ni radi cega u zivotu sto sam uradila (tekstovi.net/forum)

• Na svakih 10 minuta nova tuča, novo ubistvo i to radi čega? Radi toga što su autori serije očigledno nemaštoviti, (forum.b92.net)

• I u samoj stvari, mi nemamo radi čega sebe da prekorevamo, osim zbog toga što smo pustili da razvoj stvari ide svojim tokom (marxists.org)

nagradno pitanje – pronaći sve greške:

• Na zapadu je hrišćanstvo bilo sumnjivo radi toga, što je dolazilo iz Bavarske ili Furlanske, odnosno iz Nemačke i Italije, (rastko.org.yu, iz knjige” Istorija srpskog naroda” Vladimira Ćorovića)

glagol biti.

nadam se da je ovo poslednja lekcija za glupe u ovom segmentu. prvo sam planirala da pravim napredan kurs jezičkih nedoumica, ali potražnja za glupostima je daleko veća. i još se nadam da će što manjem broju ljudi ovo koristiti (jer vi to već znate).
da.

biti u potencijalu (ono kad iskazujemo mogućnost)

1. ja bih
2. ti bi
3. on bi

1. mi bismo
2. vi biste
3. oni bi

biti u futuru

1. ja ću biti/biću
2. ti ćeš biti/bićeš
3. on će biti/biće

1. mi ćemo biti/bićemo
2. vi ćete biti/bićete
3. oni će biti/biće

• Potrebni smo im kao vojnici da bi smo ubijali druge radnike i radnice, (kontra-punkt.info)

• Kada bi smo bili dovoljno trezveni, rekli bi smo - Nećemo to da slušamo. (slobodnaevropa.org)

• Sta bi smo bez naseg lengvidza ? (forum.b92.net)

• Bi ces mrtav pre nego sto stignu (burek forum)

• Ja bi opet samo s' tobom. (harisdzinovic.com)

• ja bi svog objesila naopako i da tako visi dok ne krepa. (forum.becka-raja.at)

ne budite retardirani kao ovi jadni ljudi.

edit: jedna zanimljivost u vezi sa svim ovim.

bitisati - turcizam koji se pogrešno koristi kao sinonim za biti (živeti/postojati), a zapravo znači propasti/umreti (iz izraza "bilo i bitisalo" = "bilo, pa prošlo"). u stvari, nije nepravilna ona prva upotreba, ali samo zato što su ljudi bili toliko glupi da su je raširili i na kraju usvojili. nemojte biti glupi. pozdrav.

• Tog perioda se rado sećam jer se tada lepo bitisalo. (starcevo.org.yu)
• NISMO MI ZEMLJA U KOJOJ JE MOGUČE BITISATI (sarajevo-x.com)

"vrh":

• Bitisati, dakle, ne znači više sačuvati jednoznačni identitet, već živjeti u konačnosti u smislu beskonačnosti, pri čemu egzistencija traje u vidu puke skice i igre raznovrsnih uloga. (openbook.ba - S njemačkog prevela Mira Đorđević)

par stvari koje mi idu na kurac.

kaiš. ne kajiš. ne kajš (! nerazumljivo je kako neko može da greši u pisanju pritom skrnaveći i fonetski pravopis - onaj po kome se piše kao što se izgovara/čuje)

• Tada je uzela jedan kajš i obavila me preko grudi i zakopčala. (xxx)

• Kupila sam joj neki ludi kajš, beli sa pastelno zelenim i rozim linijama, zajebanicjama i tako to... :) (maladusha.nekiblog)

fioka. ne fijoka ili bilo kako drugačije.

sa = s (nikako i nikada s'. koristiti s u većini slučajeva, nikada ako sledeća reč počinje upravo tim slovom ili nekim drugim koje je teško izgovoriti bez vokala a)

ka = k (^)

u stvari.

s+desna = zdesna

s+leva = sleva

rado-radije-najradije (ne rađe-najrađe)
strog-stroži-najstroži (ne strožiji, ...)

• Melburn je u stvari grad koji najradje posecujem. (Ana Ivanović)

• Ako ostanem na funkciji, opet kažem, biću strožiji (Predrag Bojić)

i još nešto

jebote - poštapalica
jebo te - perfekat glagola jebati + objekat u drugom licu ; "On je imao seksualni odnos sa tobom." :ж

crvenio? crveneo? a??!

danas nešto kratko ali važno...
pre glavne stvari, znate li šta su prelazni, a šta neprelazni glagoli?
ako da, preskočite sledeća dva reda.
prelazni glagoli zahtevaju objekat. primer: videti *nešto*
neprelazni glagoli ne zahtevaju objekat. primer: skakati
ovo sve što sledi odnosi se na glagole izvedene od prideva.

crveniti/crveneti
nije isto.
-iti je nastavak prelaznih glagola, a prema tome crveniti znači "učiniti *nešto* crvenim".
-eti je nastavak neprelaznih glagola i zato crveneti objašnjavamo kao "postajati crven".

međutim, vremenom se ovo pravilo izgubilo i ostao je samo oblik sa -eti, koji se koristi i za prelazne i za neprelazne glagole. složićete se da nerazlikovanje ove dve stvari unosi konfuziju i osiromašuje jezik.
ako usvojite ovo pravilo, imaćete značajnu ulogu u očuvanju jezika!
evo još jednog zanimljivog primera:
oživiti - učiniti živim
oživeti - postati živ

u vezi sa mejlom.

dobila sam mejl od dva nepismena dečaka, ali, pošto kažu da se stide zbog toga, neću mnogo da ih hejtujem. u svakom slučaju naterali su me da ovaj post posvetim najavljenoj lekciji za glupe.. ;]

subject: u vezi bloga

pogrešan padež. nadam se slučajno. u vezi sa nečim, nikada u vezi nečega. kada reči "u vezi" pustim u gugl traganje, otprilike svaki treći rezultat sadrži tačnu upotrebu.

a u mejlu kaže:
to je ono
treba da ili trebalo bi

hehe, simpatično je što znaju ljudi da ima neka zajebancija sa tim, ali nikad ne žele da nauče. e, pa, pažljivo sada:

trebati
recimo da je prvi slučaj kada ovaj glagol zahteva još jedan (trebati uraditi, trebati stići, trebati požuriti, itd.). u tom slučaju, on je bezličan, ima jedan jedini oblik – treba.

• (ja) treba da uradim
  

• (ti) treba da stigneš
  

• (mi) treba da požurimo
  

- trebalo bi predstavlja ekvivalent, a, pošto često zvuči lepše, preporučljivo je koristiti njega.
- ukoliko se radi o prošlom vremenu, umesto nepravilnog trebao si da razmisliš, kaže se trebalo je da razmisliš.
!ali! ako se govori o subjektu u množini, trebalo bi odlučiti se za neki drugi sinonimni glagol (morati, imati), što je očigledno u primeru: Mi je trebalo da zamislimo. trebalo je u jednini nikako se ne slaže sa subjektom mi u množini.

drugi slučaj: glagol trebati je samostalan (ne zahteva dopunu drugog glagola) i označava potrebu. menja se kroz sva lica, ima dobro poznate nastavke i različita gl. vremena:

• (on) treba tvoju pomoć
  

• (vi) ćete nam trebati/trebaćete nam
  

• (oni) su trebali podršku

nije teško.

with or without.

ovo je greška koja se najviše protivi zdravorazumskom razmišljanju.
sa ili bez/sa i bez
ova dva predloga suprotnog značenja zahtevaju različite padeže (sa + instrumental; bez + genitiv), pa je tako zapanjujući broj gugl rezultata gramatički netačan:

• ... sa ili bez radnog iskustva... (nshc.org.yu)
  

• Da li su cene prikazane sa ili bez PDV-a? (loopia.co.yu)
  

• » Golicljive stvari » oralni sex - sa ili bez kondoma (gay-serbia.com)
  

• Sa ili bez mesa u tanjiru više ipak nije goruća dilema. (ekonomist.co.yu)
  

• Izbori - sa ili bez gubitaka (b92.net)
  

• ...razne varijante upotrebe neke reči ili prefiksa date su sa ili bez crtice... (pcpress.co.yu)

ovo poslednje je najzanimljivije. rečenica je preuzeta iz teksta čoveka koji je napravio elektronsku varijantu „rečnika jezičkih nedoumica“ ivana klajna. uvod u recenziju je brutalan: Klajnovu knjigu imao sam u roditeljskom stanu, potom sam je nabavio i nakon prelaska u svoj stan. dojaja. imam ja neke knjige isidore bjelice. ali od usisavanja do usisavanja one su samo prashnjavi papiri.
Sve u svemu, „Rečnik jezičkih nedoumica“ je nezaobilazna alatka za sve koji ne žele da „crvene“ pred kolegama, jezičkim stručnjacima ili korektorkama,
žao mi je ukoliko se sad zacrveneo pred kolegama.

i konačno: sa crticom ili bez nje !

odnosno, tj. to jest.

ne poznajem osobu koja zna tačnu upotrebu ove dve reči.
guglovo mnoštvo rezultata sadrži sledeće nepravilne upotrebe:

• Kako izbeći, odnosno popraviti gaf (krstarica.com)
  

• «Trekeri» odnosno putnici - koji obilaze glečere (voanews.com)
  

• Adsl pitanje odnosno da li da predjem sa wirelssa koji mi stvarno radi. (elitesecurity.org)
  

odnosno se ne upotrebljava za objašnjavanje ili definisanje reči sa leve strane. umesto toga se koristi to jest (tj.). u prve dve rečenice gore možemo zameniti odnosno za to jest i one će odjednom izgledati kao da ih je sastavila razumna osoba, dok ovoj trećoj nema spasa.

za mene nejasno zašto, pravilna upotreba reči odnosno je takođe zastupljena, ali ljudi misle da je i jedno i drugo podjednako pravilno.
ili, verovatno, ni ne misle o tome.
gugl kaže:

• Roba ciji je izvoz, odnosno uvoz slobodan oznacena je skracenicom: "LB". (fcs.yu)
  

• ...u slučaju spora sa organizacijom, odnosno poslodavcem... (kombeg.org.yu)
  

• Postoji li doba dana kada treba povećati odnosno ograničiti unos ugljenih hidrata ? (pansport.co.yu)

pohvale za ovog poslednjeg. na pravilnu upotrebu može se izgleda naići samo u zakonima i propisima!
i najzad: ispravno je koristiti ovu reč samo kada označava izbor između više mogućnosti, a najčešće dve i to suprotne.

prvi post

dobrodošli. ovo je blog. bavi se jezičkim pročišćavanjem. koncepcija je ovakva: ispravljam najčešće greške, banalne greške, one greške sa kojima se sustretnem u štampi i na televiziji, greške koje me najviše nerviraju. dakle bez osnovnih podela i gramatičkih načela, ali ne brinite se, biće nešto i za vas glupe. eto.